Светска туристичка организација је препоручила Србији да развија сеоски, односно рурални туризам. И то не без разлога. Јер, географски положај Србије је веома повољан, клима је пријатна, рељеф разноврстан, богат свет флоре и фауне, богата култура, фолклор, традиција... Историја интересантна и богата, народ вредан, паметан и веома гостопримљив.


Најбољи пример тога је сабор трубача у Гучи који се одржава сваке године почетком августа. Крајем августа сваке године у Власотинцу се одржавају традиционални дани "Винског бала" у част Бога Бахуса, односно Дионизија. У Александровцу се одржава Жупска берба, и посећују је гости са Крфа са којим је ово место у братству. Ту треба додати и сабор фрулаша који се сваке године одржава крајем јула у почетком августа у селу Грљан код Зајечара.


Постоји и једна шетајућа манифестација ове врсте. Зове се "Прела и посела". Одржава се током целе године по селима. Ту је и кобасицијада у Турији која се одржава почетком године где се гостима показује кобасица дуга 2020 метара... Па сланинијада у Качареву почетком марта... На Златибору се почетком године одржава пршутијада... Раме уз раме са меснатим фаворитима је и сир. Поред познате златиборске сиријаде, издвојићемо и Фест млек–међународни фестивал млечних производа који се одржава у Михајловцу (селу које је највећи произвођач млека у Србији, са 1.800 крава). Неке од ових манифестација су у локалне варошице призвале и свет, па је Златибор домаћин манифестације "Светски дан хране", Меленци "Светског првенства у кувању овчијег паприкаша", а Мокрин "Светског такмичења у туцању јајима"...


Летње манифестације у руралним срединама су бостанијада у Осипаоници и Шашинцима, дани шљиве у Осечини. За љубитеље животиња (ово је дискутабилно) организују се и магарцијаде, гусанијаде и надметања осталих припитомљених животиња. И лов је једна од традиционалних сеоских, руралних занимација. Једно од најстаријих је окупљање ловаца на Рајцу и такмичење за "Златну рајачку лисицу".



Већ одавно су многе земље пробој на светско тржиште оствариле својим етно производима, који су карактеристични само за дату земљу, одликују се посебним географским пореклом и оригиналним квалитетом и производе на специфичан начин. . На листи националних производа Србије су малине, затим ракија од малине, нека домаћа вина (бермет из Сремских Карловаца), хладно цеђено сунцокретово уље, кулен из Бачког Петровца, суво воће (шљива, кајсија, бресква), напици од лековитог биља, производи на бази здраве соје, кисели футошки купус, ужичка пршута и сир... То су све производи из руралних средина и треба их прогласити за робне марке. ...


Сви ти производи захтевају и нов маркентиншки приступ, да се каже да потичу са подручја из Републике Србије где непостоје генетски модификовани организми, да је њихова производња мануфактурна, да се спремају на традиционалан начин, односно да се ракија не производи у дестилеријама већ да се пече, или да се џемпери из Сирогојна плету ручно, а не машинама. Још увек је остало у уским круговима да се у селу Злакусе (центар Србије) производи посуђе од глине у коме се храна припрема на традиционалним србијанским свадбама под шатором и другим манифестацијама.


Србија има велике могућности за бољи живот кроз развој руралног туризма!



Радиша Петровић, дипл.инж.пољ.